Суб. 4 јула, 2020

IVENSA MEDIA GROUP

IVENSA VESTI ONLINE NOVINE PORTAL

ILI SA MILOM ILI SILOM; VERSKI Objekati SPC Dati NA PRODAJU? PRENOSIMO ZAKON O SLOBODI VJEROISPOVESTI

Sukobi u Crnoj Gori povodom donetog Zakona o slobodi veroispovesti koji je stupio na snagu 8. januara ne jenjavaju! Prepucavanje oko spornih tačaka ovog zakona dalje se nastavlja i u medijima i na ulicama. Reke ljudi protestuje svakog dana zbog spornog zakona.

Ključna sporna tačka se odnosi na to da sve verske zajednice moraju da dokažu da su pre 1918. bile vlasnice imovine, u suprotnom biće im oduzeta:

Član 62: „Verski objekti i zemljište koji su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918, i za koje ne postoje dokazi o pravu svojine verskih zajednica, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina. Verski objekti koji su izgrađeni zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina. U pogledu postojanja dokaza o činjenicama iz st. 1 i 2 ovog člana primijeniće se dokazna sredstva i pravila dokazivanja u skladu sa Zakonom o upravnom postupku i supsidijamo Zakonom o parničnom postupku.“

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović, koga mnogi okrivljuju za ove incidente je izjavio: „1918. nema Srpske pravoslavne crkve, ona nastaje kao što znamo 1929, 1918. godine postoji Crnogorska pravoslavna crkva. 1918. u pravnom sistemu Crne Gore ne postoji akt, potrudite se, nije veliki problem, kojim je drugačije definisana imovina crkve nego kao državna, data na upotrebu crkve i precizno se predviđa da je niko ne može prodati bez saglasnosti države. Kome smeta da se kroz zakon, bez ikakve otimačine, koja nije predviđena tim zakonom, kroz redovan postupak pred crnogorskim sudovima dokaže šta je čije? To smeta onome ko zna da nije njegovo i ko želi bez dokazivanja da zadrži ono što je nezakonito prisvojio“.

Daljem članu 63. propisuju: „organ uprave nadležan za poslove imovine dužan da, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, utvrdi verske objekte i zemljište koji su, u smislu člana 52 ovog zakona, državna svojina, izvrši njihov popis i podnese zahtev za upis prava državne svojine na tim nepokretnostima u katastar nepokretnosti. Organ uprave nadležan za poslove katastra duzan je da upis zahtjeva iz stava 1 ovog člana izvrsi u roku od 15 dana od dana podnošenja zahtjeva, o čemu, bez odlaganja, obavještava vjersku zajednicu koja koristi objekte i zemljište iz stava 1 ovog člana. „

Zakon dalje nalaže da ukoliko bude dokazano da je imovina državna, verska zajednica će nastaviti sa korišćenjem objekta i zemljišta, ali samo do dalje odluke nadležnog državnog organa, čime se, kako su u nekoliko navrata ukazivali iz SPC, direktno otvara mogućnost da SPC ostane bez imovine u Crnoj Gori.

Povodom ovih izjava, vladika Grigorije Đurić, koji smatra zakon otimanjem vrednog zemljišta, je rekao: „Mitropolija crnogorsko-primorska je vlasnik milion kvadrata na plaži Buljarici pored Budve. Tu može da se izgradi još jedan grad. Priča se da je to jedan od glavnih razloga za Zakon – da bi se posle to prodalo nekim partnerima. Govori se o arapskim investitorima. Mnogi pričaju o tome. Taj zakon je naprosto otimačina“.

„Odgovor na pitanje – čiji je manastir Ostrog – biće pokazatelj odnosa snaga na terenu“, objašnjava za BBC na srpskom Miroljub Jevtić, politikolog religije i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu I dodaje: „Crna Gora i srpska crkva u njoj – te dve stvari ne idu zajedno. To nije versko ili crkveno, već političko pitanje do kog dolazi zbog težnje Crne Gore da odbrani identitet i izgradi naciju.“

Procenjuje se da SPC POSEDUJE U CRNOJ GORI Više od 11 miliona metara kvadratnih zemljišta i 523 objekta.Ukupna površina nepokretnosti upisana na Mitropoliju crnogorsko-primorsku, Srpsku pravoslavnu crkvenu opštinu, manastir Ostrog, Eparhiju budimljansko-nikšićku i druge eparhije u Crnoj Gori je 11.246.673 metra kvadratna, od čega 11.184.984 metra kvadratna zemljišta i 523 objekta- to su poslednji podaci crnogorske Uprave za nekretnine od 2008. godine. Verujemo da su ove cifre do 2019. znatno uvećane.

Pretpostavlja se da će se debata o zakonu voditi pred Ustavnim sudom Crne Gore i da će on odlučiti da li je zakon, tj njegove odredbe u skladu sa Ustavom. Spekuliše se da postoji mgućnost da se ovo pitanje nađe pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Zakon o slobodi veroispovesti stupio je na snagu 8. januara, da bi počeo da važi neophodni su pozakonski akti kojih još nema. SPC je najavila da će se žaliti Ustavnom sudu Crne Gore, a onda i međunarodnom.

Autori: M.B i I.S.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright © All rights reserved | IVENSA DESIGN – ID, IVENSA MEDIA GROUP, CMIT – CENTER FOR THE MARKETING AND INFORMATION TECHNOLOGY, SCODE, REDACTION 2020.