Суб. 11 јула, 2020

IVENSA MEDIA GROUP

IVENSA VESTI ONLINE NOVINE PORTAL

Beogradski forum za Svet ravnopravnih obeležava god. dana od smrti ~ MOMIRA BULATOVIĆA

Sećanje na MOMIRA BULATOVIĆA – velikog državnika, člana, suosnivača, prijatelja …objavljuje BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH. IVENSA MEDIA GROUP integralno prenosi tekst / saopštenje.

Pre godinu dana oprostili smo se od Momira Bultovića državnika, druga, prijatelja, osnivača i člana Beoforuma, čoveka izuzetnih ljudskih kvaliteta. Za života, mogao je biti u Beogradu, Podgorici, Kučima, Moskvi ili bilo gde u svetu, ali smo uvek imali osećaj da je Momir tu među nama, da ga možemo sresti, slušati ili čitati njegove knjige, članke, intervjue ili komentare, uvek odmerene a jasne. Sada se suočavamo sa velikom prazninom koja neumoljivo opominje da je otišao bolji deo nas samih.

Momir Bulatović je rođen 21. marta 1956. godine u Beogradu u porodici oficira JNA. Osnovnu školu i gimnaziju je pohađao u Zadru. Ekonomski fakultet završio je na Univerzitetu u Podgorici, gde je magistrirao 1986. godine i bio asistent iz predmeta politička ekonomija. Doktorirao je na Evropskom univerzitetu u Beogradu 2006. godine gde je potom izabran za redovnog profesora. Autor je više knjiga koje su pobudile veliko interesovanje stručne i najšire javnosti, među kojima su značajnije: Crna Gora – ekološka država (Montenegro Ecological State, 1996), Pravila ćutanja (2004), Uključivanje Srbije i Crne Gore u EU (2006), Slobodan Milošević – neizgovorena odbrana (2006), Manje od igre više od života (2006), Ekonomija i demokratija (2011).

Za Predsednika Republike Crne Gore izabran je na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, a za predsednika Savezne vlade 1998. godine. Kao Predsednik Crne Gore i kasnije kao predsednik Savezne vlade, Momir Bultović je bio punih 10 godina član Vrhovnog saveta odbrane SRJ. Članovi Savezne vlade kojom je rukovodio, njegovi saradnici u državnim i političkim poslovima, kolege iz ekonomskih nauka pamtiće Momira Bulatovića kao političara i državnika širokih demokratskih pogleda u upravljanju državom i vođenju politike, kao vrhunskog organizatora, kao čoveka blage reči a jakih argumenata. Bio je iskreno i duboko opredeljen očuvanju i afirmaciji SR Jugoslavije kao zajedničke države ravnopravnih republika Srbije i Crne Gore. Bio je svestan posledica nasilnog drobljenja srpskog nacionalnog bića i borio se za zaštitu i poštovanje osnovnih prava delova srpskog naroda na teritorijama bivših jugoslovenskih republika.

Državnefunkcije nije tretirao kao privilegiju, već kao najveću dužnost koja često zahteva žrtvovanje ličnih interesa u korist državnih, nacionalnih i ljudskih. I kao čoveka i kao državnika krasili su ga umerenost, skromnost, odbrana istine i pravdoljubivost.

Stavovima, metodom rokovođenja i ličnim ponašanjem Momir Bulatović je u praksi pokazivao da politika, pravo, istina i moral nisu suprotstavljene vrednosti već da je njihovo jedinstvo i potreba koje uvek treba slediti i ostvarivati u praksi. Bio je političar koji poštuje realnosti života i odnosa kako na nacionalnom i državnom planu tako i u međunarodnim odnosima, ali koji je nepokolebljiv u stavu da se i prema našoj zemlji poštuju pravo i principi, a ne arbitrarnost i dupli standardi.

Svakoj dužnosti i poslu pristupao je sa kriterijumom državnog i nacionalnog interesa i zato je postupao časno, posvećeno i odgovorno. To ujedno objašnjava zašto je Momir Bulatović bio toliko poštovan ne samo od saradnika dok je bio na najvišim državnim dužnostima, već jednako ako ne i više, od okruženja i javnosti, nakon što se povukao iz aktivne politike. Povlačenje iz politike za njega nije bila drama ili degradacija već normalnost i deo života. Kao vrhunski intelektualac opredeljen za socijalni, ekonomski i kulturni napredak, za ravnopravnost, istinu i pravdu nastavio je da se bori rečju, knjigama, predavanjima i briljantnim ekonomskim i finansijskim analizama. Ostao je dosledan idejama progresa i socijalne pravde o čemu je ostavio duboki trag kao političar i državnik, ali i kao naučnik, pedagog i društveni radnik.

Beogradski forum za svetravnopravnih ostaće mu trajno zahvalan za veliki doprinos afirmaciji ideja, ravnopravnosti, slobode, mira i ravnopravne saradnje. Svoje poznate principijelne stavove o agresiji NATO kao ilegalnom i zločinačkom aktu i prvom ratu na tlu Evrope posle kraja Drugog svetskog rata, izgovorio je i marta 2019. na velikoj Međunarodnoj konferenciji održanoj u Beogradu povodom 20. godišnjice od agresije.

Momira ćemo pamtiti i po tome što je imao važnu ulogu u postizanju Dejtonskog sporazuma kojim je zaustavljen građanski rat, postavljene osnove za mir i utvrđeno ustavno uređenje u Bosni i Hercegovini zasnovano na ravnopravnosti dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

Učesnik je dogovora u Dejtonu o rešavanju pitanja Prevlake u skladu sa vitalnim interesima Crne Gore i SRJ koji zbog kasnijeg odustajanja drugih, nije ispoštovan. Bulatović je potvrdio da su domaćini u Dejtonu pokušali da u pregovore uvrste i pitanje Kosova i Metohije, ali o toj temi nije bilo ni razgovora ni pregovora jer je jugoslovenska delegacija zauzela principijelni stav da se ispoštuje dogovoreni dnevni red – o mirnom rešavanju sukoba u BiH.

Svi ćemo ga pamtiti kao hrabrog i postojanog državnika koji se nikada nije kolebao kada je trebalo odlučno štiti nacionalne i državne interese, a pre svega, suverenitet i teritorijalni integritet zemlje. Tekst iz Rambujea je ocenio kao neprihvatljiv ultimatum čiji cilj nije bio mirno i pravedno političko rešenje već opravdanje za pokretanje rata.

Napad NATO-a Bulatović je već marta 1999. okarakterisao kao ilegalnu, zločinačku agresiju. Doprinosio je punoj usklađenosti u delovanju Savezne Vlade i Vlade Srbije kada je trebalo braniti državne interese u vezi sa Kosovom i Metohijom. Pod njegovim predsedavanjem, 3. juna 1999. Savezna vlada je odobrila dogovor Ahtisari-Černomirdin- Milošević koji predstavlja osnov rezolucije SB UN 1244, a potom ga je usvojila Narodna skupština Srbije. I onda kada je rukovodstvo Crne Gore iskazivalo separatističke tendencije i kada je tokom agresije NATO imalo drugačije stavove, Bulatović je ostao dosledno privržen interesima zajedničke države i zajedničke odbrane jer je znao da je to najbolji način za zaštitu zajedničkih interesa i sprečavanje širenja separatizama i novih prekrajanja granica na Balkanu.

Bulatović se zalagao za mirno političko rešavanje svih problema na Kosovu i Metohiji.

Podržavao je sve napore koje su u tom pravcu preduzimali Vlada i druge institucije Republike Srbije a posebno pozive na bezuslovni dijalog. Negovao je konstruktivni odnos prema svim važnijim međunarodnim činiocima uključujući čak i one koji su direktno podsticali albanski separatizam i terorizam. Međutim, kada je zemlja bila napadnuta uz lažne izgovore nije se kolebao – učinio je sve da Vrhovna komanda organizuje, materijalno obezbedi i ujedini sve segmente odbrane. Po okončanju agresije, inicirao je usvajanje operativnog plana zadataka za celovito sprovođenje rezolucije SB UN 1244, formiranje Komisije za procenu ratne štete, komisija za utvrđivanje posledica korišćenja oružja sa osiromašenim uranijumom i drugih zabranjenih sredstava.

Savezna vlada pod njegovim rukovodstvom vodila je politiku otvorenosti i saradnje sa susedima, EU i svim važnijim faktorima međunarodnih odnosa, ali na osnovama ravnopravnosti i poštovanja obostranih interesa. Vlada Momira Bulatovića je uspešno okončala trgovinske pregovore i potpisala sporazum o bescarinskoj trgovini sa Ruskom federacijom koji ima strateški značaj za Srbiju, danas i u budućnosti.

Kada je kao Predsednik Crne Gore svojevremeno bio u poseti SAD, neko od domaćina je pitao Bulatovića da li bi sarađivao u izlasku Crne Gore iz federacije sa Srbijom. Bulatović je diplomatski stavio do znanja da je opredeljen za očuvanje i jačanje SR Jugoslavije. Na to su domaćini reagovali da će, u tom slučaju, potražiti nekog drugog ko će u tome sarađivati. O tome je Bulatović ostavio pisani trag.

Momir Bulatović će ostati upamćen kao dosledan i dostojanstven borac za istinu i pravdu čemu je nesebično posvetio celu svoju ličnost i celi život. Bio je svedok odbrane u Haškom tribunalu u slučaju svog kolege i potpredsednika Savezne vlade Nikole Šainovića i drugih srpskih i jugoslovenskih rukovodilaca.

Dugo i savesno se pripremao i za svedočenje Slobodanu Miloševiću, a njegovi stavovi i mnoge činjenice ostaće na raspolaganju i budućim istraživačima u knjizi „Slobodan Milošević – neizgovorena odbrana“. Dobro je razumevao uticaj savremenih globalnih tokova i na mogućnosti da i male zemlje efikasnije štite svoje vitalne interese u uslovima multicentričnog nego unipolarng sistema međunarodnih odnosa. Bavljenje ekonomijom kao naukom i to u vreme rastućeg značaja ekonomske diplomatije, bilo je velika prednost za Bulatovića kao političara, ali i kao intelektualca i društvenog radnika. Gotovo savršeno je shvatao potencijal diplomatije kao moćne poluge za promociju i ostvarivanje važnih nacionalnih i državnih interesa na međunarodnom planu i davao joj punu podršku.

Večno smo mu zahvalni!

Beogradski forum za svet ravnopravnih

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Copyright © All rights reserved | IVENSA DESIGN – ID, IVENSA MEDIA GROUP, CMIT – CENTER FOR THE MARKETING AND INFORMATION TECHNOLOGY, SCODE, REDACTION 2020.