IVENSA VESTI / ONLINE NOVINE
tuzilastvo policija drustvo.html

Dok se mafija i klanovi obračunavaju/ubijaju na ulicama Beograda usred belog dana pored vrtića punih dece, dok je nasilje u porodici i među vršnjacima u porastu, pritisak i pretnje upućene medijima skoro svakodnevne, a korupcija kao rđa zahvata svaki deo sistema polako uništavajući ga… imamo situaciju da se nadležne službe, ministarstva i pipadnici pravosuđa međusobno okrivljuju za stanje u društvu ! A šta kažu građani, koji po poslednjim istraživanjima SVE MANJE VERUJU INSTITUCIJAMA, TUŽILAŠTVU I SUDOVIMA?!

Prepucavanja preko medija počela su od 11. januara sa policijskom akcijom tokom koje je uhapšeno preko 150 “zvučnih imena iz vrha domaćih kriminalnih klanova”, kako navodi ministar unutrašnjh poslova Nebojša Stefanović.

Međutim ubrzo je dve trećine privedenih pušteno na slobodu iako je policija tog 11. januara hapsila celu noć. Pravosudni organi su, prema pojedinim mišljenjima, „obesmislili ovu spektakularnu policijsku akciju”, te je u pritvoru ostala tek trećina privedenih.

Na vanrednoj konferenciji za novinare ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović ovu akciju je predstavio kao veliki obračun sa kriminalom, dok su pravosudni organi postupili neodgovorno tj. “svališi svu krivicu” upravo na iste zbog malog broja zadržanih kriminalaca.

– Šta ja da kažem policajcima, kakvu poruku mi šaljemo našem društvu? I onda kažete pušteni su. Nažalost jesu. Da se ja pitam, ne bih ih pustio nikad. Taj koji može da pusti kriminalca koji je uhvaćen sa ilegalnim pištoljem da se šeta po Novom Beogradu je neodgovoran – rekao je Stefanović 29. januara.

Mnoge sudije, tužioci su se osetili PROZVANIM na ovu izjavu ministra više u svojstvu POLITIČARA iz vladajuće stranke, pa su brže bolje spremili odgovore.

Društvo sudija Srbije izdalo je saopštenje u kojem navodi da ovakvom svojom izjavom visoki državni funkcioner stvara utisak da je policija ovlašćena ne samo da prikuplja dokaze, već i da svodi pritvor na kaznu, dajući mu karakter trajne mere i da optužuje i presuđuje. Tužioci nisu želeli da javno komentarišu ministrove kritike. „Ocenjivanje rada sudija i tužilaca nije posao Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavlja protivustavni pritisak na pravosudne organe, jer je tužilaštvo to koje odlučuje da li će preduzimati krivično gonjenje na osnovu policijskih prijava, a sud taj koji svojim odlukama, osuđujućim ili oslobađajućim, ocenjuje uspešnost rada policije i tužilaštva, a ne obratno”, navodi se u saopštenju Društva sudija Srbije. Sudije su ukazale i da pritvor nije kazna, da se ne može odrediti trajno, niti iz preventivnih razloga, jer je to jedna od mera, i to najstroža i izuzetna.

Dugogodišnji sudija krivičar Omer Hadžiomerović, potpredsednik Društva sudija Srbije, kaže u razgovoru za „Politiku” da je izjava ministra policije paušalna ocena i da se njome stvara utisak da sud pušta ljude za koje postoje razlozi za određivanje pritvora, bez navođenja tih konkretnih razloga. – Ne znam da li iko to misli, pa i ministar policije, da sudije podržavaju nasilje, pa zato donose takve odluke. Da bi se odredio pritvor, mora da postoje čvrsti dokazi da je neko lice sumnjivo i da je izvršilo krivično delo. To može da proceni samo sud. Policija može da ima svoje mišljenje. Ali, ovakvim komentarom stvara se utisak u javnosti da je cilj policijske akcije bio da se neke osobe pritvore. To uopšte nije cilj. Cilj je da budu osuđeni. To što protiv nekog nije određen pritvor, ne znači da neće biti procesuiran kasnije, a i osuđen ukoliko postoje dokazi – objašnjava Hadžiomerović. Sagovornik dodaje da sud radi samo na osnovu zakona, a da policija može da radi i na osnovu operativnih i „rekla-kazala” saznanja.

– Malu konfuziju u sve unela je i ocena ministra, koji je rekao da ne određujemo pritvor, a potom je izvukao i zaključak – eto zašto moramo da povećamo kazne. To su dve stvari koje apsolutno nemaju veze jedna sa drugom. Na primer, kao kada bi fudbalski trener posle utakmice koja je završena rezultatom nula-nula, rekao da je za to kriv centarfor koji nije dao gol posle pet stopostotnih šansi, a potom izvede zaključak da na sledećoj utakmici mora da zameni golmana – kaže Hadžiomerović. Prema mišljenju sagovornika, predstavnici MUP-a previše često drže konferencije za novinare i hvale se svojim rezultatima.

– Policija nema drugi posao i ne treba to da svede na samoreklamiranje i svaljivanje krivice na nekog drugoga! Javnost treba da bude informisana o radu policije, ali to ne mora uvek da bude na nekoj pompeznoj konferenciji za štampu – zaključuje Omer Hadžiomerović. Ministar policije je kazao da je u obimnoj akciji uhapšeno oko 150 ljudi, a raspisana je crvena Interpolova poternica za Filipom Koraćem. Ocenio je da su akcije policije bile uspešne jer, kada MUP u tim akcijama nađe naoružanje i drogu kada obavlja kontrolu, kriminalcima se stavlja do znanja da ne mogu mirno i spokojno da žive u Srbiji. – Mi znamo za nekog da je izvršilac najtežih krivičnih dela ali nema dovoljno dokaza. Šta treba da radimo, da pustimo to? Ja znam da bi neki voleli da ih pustimo na miru – rekao je, između ostalog, Stefanović. Beogradski advokat Božo Prelević kaže da ako tužilaštvo nije zadržalo ljude u pritvoru, to ne znači da ne vodi postupak protiv njih.

– Ustavna odredba je da se trajanje pritvora mora svesti na najmanju moguću meru – kaže Prelević. Advokat smatra da je greška policije ako nekoga uhapsi bez dovoljno dokaza, jer mu na taj način samo sugeriše da je pod istragom i da skloni jače dokaze.

A GDE JE ODGOVORNOST SUDIJA I TUŽILACA

Bitno je istaći kada pričamo o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužioca da od 2.731 pritužbe na rad sudija i 523 pritužbe na rad javnih tužilaca i njihovih zamenika, organi nadležni za disiplinsko sankcionisanje su u periodu 2014-2016. sudije kaznili 34, a tužioce deset puta.

Disciplinski tužilac Visokog saveta sudstva zaprimio je tokom navedene tri godine 2.731 disciplinsku prijavu protiv sudija, a vođeno je 78 postupaka, najviše u 2014. godini - 41. Tokom navedene tri godine sudije su kažnjene u 34 slučaja.

Prijavu na rad sudija može da podnese svako fizičko lice, nezadovoljno njihovim radom.

Disciplinski organi Visokog saveta sudstva su: disciplinski tužilac i njegova tri zamenika i Disciplinska komisija koja ima predsednika, dva člana i zamenike, sve iz redova sudija. Postupak protiv sudije vodi Komisija, na osnovu predloga disciplinskog tužioca, a po osnovu prijave. Ukoliko neka od strana uloži žalbu, Visoki savet sudstva odlučuje o postupku kao drugostepeni organ.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, u razgovoru za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) kaže da nije neobično da postoji veliki broj prijava jer one najčešće dolaze od stranaka nezadovoljnih svojim uspehom u parnici, a takvih je uvek više od 50% u više stotina hiljada predmeta u kojima sudovi godišnje postupaju. Navodi i da je u pojedinim slučajevima Ustavni sud poništavao odluke o razrešenju sudija ukazujući da Visoki savet sudstva nije vodio računa o uslovima rada, o tome da li je taj sudija zaista mogao da poštuje rokove ili nije.

U predmetima od 2014. do 2016. godine u kojima nisu izrečene kazne razlozi za to su bili različiti, poput smrti sudije, zastarevanja ili odustajanja disciplinskog tužioca. U 13 od 78 slučajeva Visoki savet je kao drugostepeni organ odbio predlog za vođenje postupka, dok se u pojedinim predmetima iz 2016. godine odluka još čeka. U tri slučaja, Visoki savet sudstva je nakon uložene žalbe potvrdio odluku Disciplinske komisije kojom je odbijen predlog za vođenje postupka.

Disciplinske sankcije mogu da budu izricanje javne opomene, umanjenje plate do 50%, na period do godinu dana i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. Ukoliko se ustanovi da je sudija odgovoran za težak disciplinski prekršaj, komisija pokreće postupak za razrešenje.

U odlukama Disciplinske komisije za period 2014-2016 se kao sankcija obično navodi umanjenje plate, uglavnom u visini od 20%, na različite vremenske periode. Slede kazne u vidu javnih opomena, dok je u četiri slučaja Disciplinska komisija izrekla zabranu napredovanja - od toga je Visoki savet sudstva u dva slučaja to preinačio u smanjenje plate, odnosno razrešenje sudije.

Tokom trogodišnjeg perioda, najčešći povod za vođenje disciplinskih postupaka, uključujući i one u kojima je došlo do razrešenja sudija, jesu neopravdano kašnjenje u izradi odluke i neopravdano odugovlačenje postupka. Najviše utuženja bilo je protiv sudija Osnovnih sudova.

Dragana Boljević navodi da su sudije, pogotovo u osnovnim sudovima, opterećene velikim brojem predmeta, zbog čega razlog za odugovlačenje predmeta može da bude to što sudiji za komplikovani predmet treba mnogo više vremena da ga prouči nego neki novi i lak predmet.

Zakon o sudijama obavezuje predsednike sudova da prijave sudiju čim primete da radi protivno svojoj funkciji. U izveštaju o radu Visokog saveta sudstva za 2014. godinu piše da neki od predsednika sudova nisu podnosili disciplinske prijave. Izveštaji iz 2015. i 2016. ne bave se ovim pitanjem.

Disciplinska odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija po prvi put je u Srbiji regulisana donošenjem seta pravosudnih zakona 2008. godine, među kojima su Zakon o sudijama i Zakon o javnom tužilaštvu. Visoki savet sudstva imenovao je disciplinske organe dve godine kasnije - u decembru 2010. godine, a Državno veće tužilaca u maju 2013. godine.

Poput Visokog saveta sudstva, Državno veće tužilaca takođe ima svoje disciplinske organe, a sličan je i princip podnošenja prijave i vođenja postupka. Disciplinski tužilаc postupа po prijаvi i podnosi Disciplinskoj komisiji predlog zа vođenje postupkа protiv javnog tužioca ili njegovog zamenika. Sankcije koje mogu da se izreknu jesu javna opomena, umanjenje plate do 50%, ne duže od jedne godine, i zabrana napredovanja u trajanju od tri godine.

Do razrešenja tužioca može da dođe u slučaju težeg disciplinskog prekršaja, ukoliko su, na primer, prekršajem narušeni ugled i poverenje u tužilaštvo, ili je zastarelo krivično gonjenje.

U periodu od 2014. do 2016. godine Disciplinska komisija Državnog veća tužilaca zaprimila je 523 prijave na rad tužilaca i njihovih zamenika. Postupak su pokrenuli u 18 slučajeva, od čega je samo u jednom došlo do razrešenja sa funkcije. Sankcije su izrečene u još devet postupaka, a samo je jednom zabranjeno napredovanje, na tri godine. Na osnovu informacija koje je CINS dobio, Državno veće tužilaca nije sankcionisalo niti razrešilo nijednog javnog tužioca, već samo njihove zamenike.

Poverenik za samostalnost javnog tužilaštva, Goran Ilić, rekao je za CINS da je prevashodni razlog zbog koga je podnet veliki broj disicplinskih prijava nepoverenje javnosti u rad pravosuđa i samim tim javnog tužilaštva.

''Nizak nivo poverenja javnosti je jednim delom opravdan, budući da u nekim slučajevima za koje je bila zainteresovana javnost tužilaštvo nije ostavljalo utisak da je na ’visini zadatka’. Sa druge strane, čini mi se da je nepoverenje građana u rad tužilaštva u dobroj meri i posledica raznoraznih kampanja u medijima koje često nisu bile zasnovane na činjenicama, već su bile plod senazacionalizma ili su bile politički inspirisane“, objašnjava Ilić.

Podaci Državnog veća tužilaca za period 2014-2016 pokazuju da su u najvećem broju slučajeva bili sankcionisani zamenici opštinskih javnih tužilaštava.

Goran Ilić objašnjava da problem u tim tužilaštvima predstavlja takozvani „nesavladivi priliv“ predmeta: “Neažurnost ili nedovoljna efikasnost ili propusti u radu češće mogu da se dese na osnovnom nivou jer su osnovna tužilaštva u najvećoj meri zatrpana prevelikim brojem predmeta”.

Najčešće izrečene sankcije zamenicima tužilaca u protekle tri godine bile su privremeno smanjenje plate u visini od 10% i javne opomene.

Disciplinski prekršaj koji se pominjao u 8 od ukupno 18 pokrenutih postupaka od 2014. do 2016. godine odnosi se na to da tužioci ne izrađuju odluke i ne ulažu pravna sredstava u propisanom roku.

Autor – I.S.


OSTAVITE VAŠ KOMENTAR