IVENSA VESTI / ONLINE NOVINE
ruzic uprava politika.html

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić izjavio je da je u proteklih godinu dana mnogo urađeno u reformi javne uprave i istakao da je javna uprava jedan od tri kriterijuma i karijatidna stuba naših evropskih integracija.

Odgovarajući na pitanje novinara povodom prve godine rada Vlade Srbije, Ružić je istakao da se u ovoj godini 14 zakonskih predloga iz te oblasti našlo pred poslanicima u parlamentu i da Srbija u skladu sa Akcionim planom uspešno prati taj trend.

PRIORITET VLADE - DIGITALIZACIJA


- Sama reforma u velikoj meri korespondira sa onim što je prioritet ove vlade, a to je digitalizacija ne samo kao tehničko-tehnološki proces, već kao društveni proces ''par ekselans", a ono što sledi vezano je za reformu sistema plata - naveo je Ružić. Ministar je podsetio da su krajem prošle godine doneti važni zakoni u vezi sa platama u javnim službama i najavio da će za 15 dana početi pregovori sa sindikatima kako bi se utvrdile platne grupe, razredi i koeficijenti i ušli u primenu tih zakona 1. januara 2019.

- To će biti revolicionirani korak i to je ono što je pred nama u skladu sa Akcionim planom koji smo usvojili - rekao je Ružić i dodao da čitava vlada radi kao tim na reformi javne uprave.

SVI USPESI MINISTARSTVA DRŽAVNE UPRAVE I LOKALNE SAMOUPRAVE U PRVIH GODINU DANA VLADE SRBIJE


Ciljevi su efikasniji rad uprave, veće uključivanje građana u procese donošenja politika, otvorenije društvo i fer i upravljivi sistem rada, a da bi ih ostvarili u proteklih godinu dana pripremljeno je 16 zakona koje je usvojila Narodna skupština Republike Srbije.

Izmenama Zakona o jedinicama lokalne samouprave (JLS) omogućeno je veće uključivanje građana. Opštinske i gradske uprave moraće ubuduće da sprovode ankete tokom pripreme investicionog dela budžeta lokalne samouprave. Pet odsto građana sa biračkim pravom u nekoj jedinici lokalne samouprave će svojim potpisima ubuduće moći da pokreću građanske inicijative, a samo 100 potpisa će biti dovoljno da bi JLS pokrenula javnu raspravu o nekoj planiranoj odluci. Ovim izmenama omogućili smo i efikasniji rad JLS. Minimalan rok za sazivanje sednice skupštine opštine ili grada sada je 24 časa, smanjen je broj lokalnih funkcionera, a poboljšan je i položaj mesnih zajednica. Zakonom je formalizovana mogućnost međuopštinske saradnje i očekujemo da će ovo biti korišteno u pokretanju većih projekata kojima će se rešavati problemi građana na lokalu. Podržali smo i direktno jedinice lokalne samouprave kroz Fond za lokal, koji je uvećan 32 puta u odnosu na prethodnu godinu. Ovim putem je odobreno 320 miliona dinara za infrastrukturne radove, razvoj eUprave i lokalne kulturne i sportske manifestacije.

Izmenama Zakona o matičnim knjigama i nabavkom opreme vredne više od 30 miliona dinara uspostavili smo Registar matičnih knjiga čime će se razmena podataka iz ovih baza vršiti elektronskim putem. Građani će, ako žele, ma gde god se nalazili u Srbiji ili van nje, moći da dobiju izvode iz matičnih knjiga. Matične knjige diplomatsko-konzularnih predstavništva biće sastavni deo Registra matičnih knjiga, pored matičnih knjiga svih opština i gradova, koje su zaključno sa majom 2018. godine prebacili više od 98% podataka iz matičnih knjiga. Paralelno sa MUP-om radimo na uspostavljanju elektronske evidencije o državljanima Srbije i prebecivanju knjige državljana u Registar matičnih knjiga.

ruzic uprava politika.html

U eZUP-u radi 279 JLS, socijalni centri, vrtići, državni organi, fakulteti i više škole. Preko njega su razmenjeni podaci za više od 256.000 upita, a da nije tražen dokument od građana. Preduzimaju se aktivnosti da sve opštinske i gradske uprave postanu korisnici sistema u najkraćem roku. Za uspostavljanje jedinstvenih šaltera u JLS obezbedili smo 48 miliona dirana iz budžeta, kako bi njih deset dobilo priliku da u skladu sa određenim kriterijumima i drugim potrebnim preduslovima uspostave svoja jedinstvena upravna mesta i odgovore svim izazovima dobre uprave. Npr, samo za prenos vlasništva automobila, građanin mora da poseti 8 službenika u 4 državna organa, da popuni 8 formulara, plati 7 uplatnica (ukupno 15.000 rsd) i za sve ovo mu treba 5 dana. U Nemačkoj 1 šalter, 1 papir, 20 evra. Donet je i Zakon o elektronskoj upravi, jedan od stubova razvoja potpune i funkcionalne e-uprave. On će u praksi da omogući ravnopravno korišćenje elektronskog sa papirnim dokumentom u svim administrativim, upravnim i sudskim postupcima. Njegova primena omogućiće efikasnost, smanjiti troškove i stvoriti nove vrednosti u skoro svim oblastima života i rada.

U poslednjih godinu dana načinili smo jedan od ključnih koraka ka uspostavljanju jedinstvenog i integrisanog sistema stručnog usavršavanja za sve zaposlene u javnoj upravi - donet je Zakon o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. Od Nacionalne akademije, koju smo osnovali po uzoru na slične evropske ustanove, kao moderne, funkcionalne i centralne institucije sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije, očekujemo mnogo na polju unapređenja i podizanja kapaciteta zaposlenih u javnoj upravi, pogotovu na lokalnom nivou. Izmenama Zakona o državnoj upravi uvedene su obavezne javne konsultacije u najranijim fazama procesa donošenja novih zakona, čime uključujemo najširu javnost u sam postupak pripreme zakona, strateških i drugih dokumenata javnih politika.

Doneto je još pet zakona u oblasti reforme sistema plata kako bi država bolje upravljala javnim finansijama, kadrovima, politikama i uslugama. Krovni, Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, utvrdio je jedinstvenu metodologiju za vrednovanje, odnosno razvrstavanje svih radnih mesta u platne grupe i platne razrede prema jedinstvenoj matrici koeficijenata. Uspostavljanje platnih grupa i platnih razreda i primena koeficijenata radnih mesta u javnim službama započeće 1. januara 2019.godine. Usvojeni Katalog radnih mesta za javne službe popisao je sve poslove i grupisao ih na oko 870 radnih mesta. Kroz sve zakone važan nam je princip jednake plate za rad iste ili slične složenosti i kvalitet i znanje kao glavni kriterijum za zapošljavanje isključivo preko konkursa. Poslednja dva zakona koja su usvojena tiču se javnih agencija i plata zaposlenih u njima. Propisali smo obavezan javni konkurs pri zapošljavanju i proveru znanja kandidata, a na mesto direktora ili člana UO mogu biti imenovana lica sa minimum devet godina (pet za lokal) radnog iskustva iz oblasti rada agencije. Takođe, ograničili smo broj i trajanje mandata, a direktor ne može da bude funkcioner političke stranke.

Sav višak prihoda agencije se mora usmeriti na razvoj agencije ili se vraća u budžet, a plate zaposlenih u agencijama se usklađuju sa Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru i platama drugih zaposlenih u javnom sektoru. Tokom ovih godinu dana radili smo i na poboljšanju položaja nacionalnih manjina izmenama tri zakona iz te oblasti, kao i Zakona o matičnim knjigama. Omogućen je dobrovoljan upis podataka o nacionalnoj pripadnosti, kao i efikasniji i transparentniji rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Trošenje sredstava biće transparentnije, a smanjuje se i politizacija funkcionera nacionalnih saveta, pošto oni neće moći da budu članovi rukovodećih organa stranaka, niti da rade u organima koji se bave manjinskim politikama. Nakon 15 godina smo prošle godine aktivirali Fond za nacionalne manjine sa fokusom na informisanje na jezicima nacionalnih manjina. Ove godine Fond je uvećan 12 puta i iznosi 21.8 miliona dinara.

Sproveli smo reformu inspekcija što je omogućilo bolje poslovno okruženje, vidljivo i iz prvih rezultata. U 415 hiljada izvršenih inspekcijskih nadzora u 2017. godini utvrđeno je svega 3.000 neregistrovanih privrednika, što je već 10% manje nego 2016. godine. Fokus je stavljen na preventivno i savetodavno postupanje inspekcija. Imali smo preko 3.000 službenih savetodavnih poseta u prošloj godini, izrekli 8.000 preventivnih mera! Privrednici su se 650 puta sami ocenili, a inspektori su 25.000 puta najavili privrednicima nadzor. Broj vanrednih nadzora sveli smo na 30%, dok se 70% obavlja po redovnoj proceduri shodno planovima koji su javni i sa kojima se privrednici mogu upoznati.

Standarizovani su i ujednačeni postupci i prakse čime je dostignuto da je prošle godine u proseku privrednike posetila jedna inspekcija i to svega jedanput. Bolja organizacija i komunikacija inspektora ostvarena je kroz rad Koordinacione komisije u čijim su radnim grupama i predstavnici svih relevantnih privrednih udruženja – NALED, PKS, Saveta Stranih investitora. Tako je privreda zajedno sa inspektorima usvojila 18 planova zajedničkih koordinisanih inspekcijskih nadzora prema glavnim oblastima sive ekonomije, ali i za robe i usluge koje bitno utiču na kvalitet i bezbednost građana. U narednom periodu radićemo na implementaciji softverske platforme eInspektor preko koje će inspektori da komuniciraju bolje, a mi da efikasnije kontrolišemo njihov rad. Od polovine oktobra će prve četiri pilot inspekcije – Sanitarna, Tržišna, Inspekcija rada i Upravna krenuti sa radom u ovom softveru, dok će im se na proleće, nakon što isprobamo sistem na ove četiri, priključiti i ostale inspekcije.

Od sada će biti moguće za privrednike da ukoliko su načinili prekršaj u oblasti rada ili trgovine, sklope sporazum i smanje sebi kaznu. To smo postigli smernicama usvojenim na KK, a pripremaju se i ostale za druge oblasti inspekcijskog nadzora. U toku je analiza kapaciteta inspekcija koja treba da posluži za kreiranje Akcionog plana za zapošljavanje inspektora u naredne tri i po godine, kao i novi model opremanja i zanavljanja opreme inspekcija. Kontinuirano radimo na usavršavanju inspektora, pa će i oni pohađati obuke na Nacionalnoj akademiji. Posebno smo se založili da se inspektorima na lokalu omogući korektivni koefincijent koji može da donese povećanje plata i do 20%.

Osnovan je Srpsko-korejski informatički pristupni centar za besplatne obuke državnih službenika i građana u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija, koji je finansirala Republika Koreja sa 250.000 evra. Ministarstvo je obezbedilo prostor, a Republika Koreja opremu, tehnologiju, znanje i obuke. Do sada je održano preko 200 obuka i radionica za preko 6000 polaznika.

45 izabranih opština učestvuje u projektu „Reforma poreza na imovinu“ koji finansira Švajcarska kancelarija za razvoj i saradnju SDC, a realizuje se u saradnji sa MDULS i Stalnom konferencijom gradova i opština (SKGO). Projekat traje četiri godine, a radićemo na tome da se što više nekretnina uvede u poresku evidenciju, kao i da se realno stanje imovine na terenu slaže sa poreskom prijavom koju građani plaćaju. Za početak opštine i gradovi će sa svoje liste nezaposlenih iz Nacionalne službe za zapošljavanje birati ljude koji će na određeno vreme raditi kao popisivači i odlaziti u kontrolu nepokretnosti tih gradova i opština. U periodu od 1. do 15. juna u devet najaktivnijih lokalnih zajednica u takmičenju Uzmi račun i pobedi 2018, koje su osvojile sredstva u iznosu od po 23.000 evra, organizovano je glasanje za izbor projekta rekonstrukcije i opremanja objekata i dobara od javnog značaja u koje će novac biti uložen. Neki su izglasali modernizaciju osnovne škole, opremanje vrtića, uređenje dečijih igrališta nabavku vozila ili medicinskog aparata, itd.

Autor – I.S.

Izvor: internet, novosti, sajt ministarstva - wwww.mduls.gov.rs

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR